Након избијања рата, основна брига -храна; Немачка преусмерава пољопривредну производњу у окупираним земљама, Француска Виши влада тежи заустављању ин

Transcriptie

1

2 Након избијања рата, основна брига -храна; Немачка преусмерава пољопривредну производњу у окупираним земљама, Француска Виши влада тежи заустављању индустријализације Пети (Henri Philippe Pétain),

3 Хенри Пети (Henri Philippe Pétain), војни херој Француске током првог светског рата ( ); Током Другог светског рата, од године Пети на челу владе и области Виши која је била под окупацијом Немачке; Владао је као диктатор уз одобравање нацистичког режима и обустављао извршење одредби везане за депортовање Јевреја у немачке концентрационе логоре; Позивао је Француски народ да следи нову идеју: Француска ће још једном постати оно што никада није ни требала престајати да буде, у основи пољопривредна нација.

4

5 Corporation Paysanne основана године у циљу одбране интереса пољопривредника. Фиксне цене пољопривредних производа (расле током рата); Престанак сељења радне снаге из пољопривреде; Влада Виши током године губи поверење пољопривредника; Пољопривредна производња на 2/3 предратног нивоа.

6 Након године, разорена производња хране и газдинске делатности; Стање пољопривреде у Уједињеном Краљевству на далеко вишем нивоу; План Британије одржавање дистрибуције хране, Министарство хране једини купац и увозник, док су: oбновљене залихе главних пољопривреднопрехрамбених производа, наметнута ценовна контрола у дистрибуцији, уведена рационализација; Откуп по фиксним ценама; док су за пшеницу, млеко и кромпир уведени ценовни подстицаји;

7

8 Винстон Черчил (Sir Winston Churchill), председник владе Велике Британије током Другог светског рата; Побудио Британце да се успротиве нацистичком режиму; Черчилова појава и поздрав са цигаром и подигнута два прста у облику слова V (Victory-победа) инспирисали су британце да се уздигну до, како је он звао, the finest hour ; Под руководством Черчила министарство подстиче широки, али не претерани раст производње хране.

9 Упозорење: раст производње-веће осигурање; Ценовне гаранције владе Уједињеног Краљевства за: млеко, говедину и овчетину... Ценовне гаранције нису важиле за цене жита и кромпира.

10 Повећање пољопривредне производње брига након рата; Чување девиза уз што нижи увоз; Опоравак Маршалов план (1948) под патронатом Организације за европску економску сарадњу (OEEC); Крајем педесетих година раст производње пољопривредно-прехрамбених производа (50%), раст становништва (20%);

11 Производња пољопривредно прехрамбених производа број запослених у пољопривреди; У периоду од до године све фарме бележе увећање: механизација (број трактора са пола на три милиона), потрошња моторног горива (дупло), потрошња свих врста ђубрива (више него дупло); Спорији раст потрошње хране;

12 Прекомерна производња појединих пољопривредно-прехрамбених производа; Значајан пораст народног дохотка, посебно идустријски сектор; У периоду од до године, опао удео пољопривреде у бруто националном производу и у укупној запослености (Италија, Аустрија, Норвешка, Француска, Шведска и Немачка).

13 После године циљ је био селективни развој и повећавање доприноса пољопривреде; Неугодан положај влада великог броја земаља; Тежња за обуздавањем пораста производње пољпоривредно-прехрамбених производа;

14 Уједињено Краљевство Пољопривредни закон (Agriculture Act) из године, као вид гаранције да се неће поновити догађаји из године; Обавеза владе била је да по гарантованим ценама откупи укупну количину: жита, кромпира, шећерне репе, товљене стоке и вуне;

15 1951. године лабуристичку владу заменила је конзервативна, а као резултат долази до укидања надзора хране; године долази до селективног ширења производње пољопривреднопрехрамбених производа (смањивање цена...); Бројне исплате из државне благајне.

16 Француска Услед ослобађања радне снаге за индустрију предност дата механизацији; Први план ( ) проширивање извоза жита, меса, млечних производа и шећера уз смањење увоза уља и масти; Други план ( године) предвиђа 20% повећање производње пољопривреднопрехрамбених производа (смањење вина, алкохола и зоби); Трећи план ( ) даље повећање производње од 20% уз потешкоће обуздавања производње (развој технологије);

17 Пољопривредни дохоци и даље на ниском нивоу у односу на остале секторе; године индексација загарантованих цена за главне производе на основу: Трошкова инпута, Малопродајних цена непрехрамбених производа и Пољопривредних надница; Годину дана касније влада де Гола укида индексацију што изазива бројне демонстрације, а године делимично обновљена индексација; године нова влада развија доследнију аграрну политику Loi d Orientation са нагласком на побољшање: производности, тржишне и производне структуре.

18 Западна Немачка Производња пољопривредно-прехрамбених производа на изузетно ниском нивоу; Већи увоз хране (Маршалов план) и развијање сточарског сектора; године основана Федерална Република Немачка и тежња да се ојача пољопривредна производња; основани су Одбори за увоз и залихе са циљем стабилизације цена; Цене на вишем нивоу од светског омогућавале су раст пољопривредне производње;

19 Немачки фармерски синдикат (1948): одговарајућа цена за политичку потпору, паритет са осталим секторима; Циљеви пољопривредног закона (1955): Солидан животни стандард пољопривредном становништву, Повећана производња хране, Стабилизација пољопривредне цене, Редовна понуда хране по ценама које омогућују сиромашнијем делу становништва куповину довољне количине; Влада подноси годишњи извештај Парламенту и прави се план за наредну годину.

20 Швајцарска У Уставу су постојали посебни делови који су обезбеђивали трајну помоћ пољопривреди; Строго надзиран увоз уз примену условног увоза (prise-en-charge). Норвешка Усклађивање циљева са природним условима; Повећање производње добара да се не треба увозити, бројне интервенције и ограничење увоза.

21 Шведска Производња хране треба да покрије 90% домаћих потреба; Укупна производња приближна потребама, док се маслац и остали производи извозе уз губитак. Белгија Ценовна подршка за пшеницу, увоз сточног жита; Субвенције за јаја и маслац.

22 Италија Није било формалних ценовних гаранција; Вишак производње пшенице и риже; Производња воћа и поврћа имала могућност слободног раста. Данска Уклонила ратни механизам државног надзора и вратила се приватној трговини; До године уговорен извоз са Британијом (сланине, маслаца и јаја); Обновљена трговина са Немачком (жива говедина, сланина и јаја); Закон о тржишту пољопривредних производа (1961) којим је утемељен Фонд рационализације за помоћ фармерима.

23 Смањена могућност увоза пољопривреднопрехрамбених производа умерених подручја Западне Европе; У периоду од до године производња пољопривредно-прехрамбеним производима бележи растући тренд, док је увоз након дугогодишњег слабљења године достигао предратни ниво; Извештај Општег споразума о царинама и трговини (GATT) и проблем протекционизма.

24 Немачка Вилхем Никлас за циљ поставио убрзани процес комасације; Процес комасације веома скуп и спор у извршавању; Француска Комасација је нужна за скоро трећину пољопривредне површине;

25 Шведска и Холандија Холандија су проблем укрупњавања земљишта посебним законима регулисале до краја педесетих; Француска Посебна структурна реформа спроведена године законом Loi complementaire ; Основана јавна тела за куповину и препродају пољопривредних земљишта; Структурна политика у Европској заједници тек почетком седамдесетих година.

26 Пораст утицаја фармерских удружења у послератном периоду; Сарадња са политичким странкама; Утицај на владу имале су и демонстрације; У Уједињеном Краљевству постојао је Национални фармерски синдикат, а влада је била на удару; У Француској је утицај пољопривредних организација такође јачао; Утицај центра (CNJA) одиграо главну улогу у стварању складније политике у Француској;

27 Немачка пољопривредна организација (DBV) заступала је интересе 77% фармера (могућност условљавања); Белгији је постојала уска повезаност пољопривредних организација са Фламанском католичком странком; У Landbouwschap политички неутрална организација из Холандије; У Италији су постојале две пољопривредне организације: Организација уз хришћанско-католичку цркву (велики број ситних сељака) и Confagricoltura (крупни земљопоседници са југа).

28 Период након Другог светског рата до године технолошки развој и повећана производња; Интензивнија уплитања владе; Радови и извештаји о стању и превентивним мерама за пољопривредну производњу (OEEC, OECD, GATT, FAO, ECE); Европска економска заједница тежи увођењу Заједничке аграрне политике.

29 1. Које су земље послератног периода обухваћене анализом аграрне политике? 2. Какав су тренд имале цене које су формирале владе земаља Западне Европе? 3. Која је била главна обавеза владе Уједињеног Краљевства у послератном периоду?

30